IZA STEPSKIH TIŠINA
I zato sada
Kriška martovskog žira priseća kiše
Putarak je zalutao i sabrao strane, išle su
belom krznu i naručju
Sađene su vlasi tumaraljke u tački
spoznaje rupčasto crne
tišine što će roditi
Stidljiva ramena
Nastaju
Topli tragovi neznanaca na
krajevima
Dignuta ruka umrljanih
stakala
Odlazi i postaje
Mrvica sećanja utkana u vene
mladosti
Skrivam mrvicu
Leptir i noćni cvet
Otvori prozore, znam da nisi tu
TI SI SUTRA
Ista kao i mi, koja s druge strane ima
drugu stranu
Pismonoša sakri crvenu, i predade,
začu se znak za sledeću stanicu,
i u dlanu osta samo
moje ime
Tiskalo me, bunilo me – isekoh ga,
ali njegovu kožu priših.
Od tada u dlanu nosim druga lica
20.10.2024.
